.

Akupunktura je stara Kineska metoda terapijskog lečenja svih vrsta bolesti koje napadaju čoveka. Reč akupunktura potiče od latinske reci acus (igla) i punctus (bosti). Ona je deo kineske tradicionalne medicine i postoji oko 5000 godina, a od 1979. godine je službeno priznata grana medicine i od strane Svetske Zdravstvene Organizacije. Metoda je dobila naziv od evropskih misionara koji su posetili Kinu krajem 16. i početkom 17. veka i prvi obavestili Evropu o lečenju na kineski način.

Akupunktura - od davnina do danas

Akupunktura je važni deo kineske medicine. Ona je bila na početku pronađena kao tehničko sredstvo lečenja, a zatim je postepeno postala samostalna medicinska grana. Nauka o akupunkturi kao takva, odnosi se na tehniku bockanja kože na osetljivim akutačkama akupunkturnim iglama, a takođe na dotičnu kliničku praksu i osnovnu teoriju.

Stara koliko i čovek

Akupunktura ima dugu istoriju.

Prema drevnim spisima, igla za akupunkturu je bila nešto šiljasto od kamena. Takav alat se pojavio pre 8,000 do 4,000 godina, u kasnom periodu rodovske zajednice. Kineski arheolozi su iskopali takve kamene igle. Prve igle koje su Kinezi upotrebljavali bile su kamene, zatim od kosti i bambusove trske.

Nastanak akupunkture vezan je uz priču o ratniku ranjenom strelom. Strela je izvađena i rana je zacelila. Zatim je primećeno i da je izlečena njegova bolest na drugom delu tela.

Akupunktura se spominje u staroj Kini već 2800.god.pr.n.e. Huang Di Nei Jing - Žuti car (2698. - 2596.g. pr.n.e.), autor je prvog pisanog dela o medicini “Nei cing” (Nei Jing). Napisano je u obliku dijaloga cara i njegovog lekara, a sastoji se od dva dela:

• "Jednostavna pitanja" - koja sadrži principe opšte medicine i

• "Magična vrata" u kojem opisuje razne terapijske metode- herbalnu akupunkturu, lečenje energijom i hirurgiju.

“Nei cing” (Nei Jing) je najstarije medicinsko delo na svetu. Huang Ti je bio učitelj akupunkture. Najstarija “medicinska biblija” koja je stigla do naših dana prepisana je 475. g. pre nove ere. Sva kineska tradicionalna medicina zasniva se na saznanjima zapisanim u toj knjizi. Drugi deo tog dela govori o akupunkturi.

Knjiga “Nei Cing” u toku četiri i po hiljade godina izašla je u 50 izdanja. U njoj se daju definicija zdravlja i bolesti s osvrtom na fiziologiju i patologiju pojedinih organa i funkcije sastava u ljudskom organizmu. Opisane su u detalje indikacije i kontraindikacije za lečenje akupunkturom. U istoj se knjizi spominje devet vrsta igala.

Prve igle koje su Kinezi upotrebljavali bile su kamene, zatim od kosti i bambusove trske. Pod dinastijom Yin i Cang (16 - 11 veka pre nove ere) metalurgija je u Kini vec bila toliko razvijena da su za akupunkturu, upotrebljavane metalne igle.

Akupunktura je stara kineska metoda (5 000 godina), koja se zasniva na kineskoj tradiciji, kulturi i filozofiji. Godine 2 864, stare ere, kineski car Huan Ti napisao je na Kineskom zidu zapis o akupunkturi, i od tada se samo, usavršavajući se, menjala tehnika.

Kinezi su pošli od činjenice da, pošto naš organizam ima 12 unutrašnjih organa (jetra, bubrezi, slezina, žuč, pankreas itd.), od tih organa polaze nevidljivi kanali kojima kruži životna energija (đi energija), pa kad se poremeti ravnoteža životne energije u tim kanalima dolazi do oboljenja.

Kinezi su hiljadama godina tražili tačke na tim kanalima kako bi ubadanjem igala u njih preusmeravali energiju iz većih kanala u manje radi uspostavljanja ravnoteže.

U periodu Proleća i jeseni (770 pre n.e.- 476 pre n.e.), medicina se postepeno odricala mađije, pojavljivali su se profesionalni lekari. U knjizi Čunćiu Zuoši Džuan ( Chun Qiu Zuo Shi Zhuan) je zabeleženo da je lečnik Ji Huan u lečenju vojvode Đinga spomenuo akupunkturu i paljenje kože moksom.

U periodu Zaraćenih kraljevina i dinastije Zapadni Han (476 pre n.e.- 25 n.e.), zahvaljujući napretku tehnike topljenja železa, pojavilo se sve više igala od metala. Metalne igle mogu da ubodu telo dotle kamene ne mogu. U Kini akupunktura datira od 1. milenijuma pre nove ere, a arheološki nalazi pripadaju Han dinastiji (202. pre n.e.-220.god.). Neki naučnici tvrde da se akupunktura primenjuje u Evroaziji od bronzanog doba. U periodu zaraćenih kraljevina i dinastije Zapadni Han, zahvaljujući napretku tehnike topljenja gvožđa, pojavilo se sve više igala od metala. U ovom periodu akupunktura se praktikuje takođe u Japanu, kao Kampo, a i u Koreji.

Zatim u dinastiji Istočni Han i periodu Tri kraljevine pojavili su se mnogi lekari  koji su znali odlično akupunkturu. Knjiga Dženđiu Điajiđin Zhen Jiu Jia Yi Jing, koju je sastavio Huangpu Mi, prva je sistematska monografija posvećena akupunkturi. Kasnije u dinastiji Đin i periodu Jug i Sever (256 n.e.- 589 n.e.), napisano je znatno više monografija o akupunkturi.

U dinastijama Sui i Tang (581 n.e.- 907 n.e.),  akupunktura je postala specijalizovana medicinska grana. U imperatorskoj medicinskoj ustanovi akupunktura je bila otvorena  kao obavezni predmet. U 16. veku, akupunktura je uvedena i u Evropi. Ali u zadnjoj kineskoj dinastiji Ćing, pažnja je bila posvećena lekovima, uz omalovažavanje akupunkture.

Kineska tradicionalna medicina, uključujući i akupunkturu, imala je svojih uspona i padova, ali se samo akupunktura održala bez prekida kao metoda lečenja sve do današnjeg dana gotovo neizmenjena. Već je oko hiljadu godina nove ere u Pekingu postojala visoka škola za akupunkturu u rangu današnjeg fakulteta. I savremena Kina, pored zapadne medicine, uporedo razvija i tradicionalnu medicinu i akupunkturu kao njen sastavni deo.

Japan je druga zemlja Dalekog istoka koja ima hiljadugodišnju tradiciju lečenja akupunkturom. U šestom veku nove ere vec su se školovali prvi japanski doktori u Kini. Odatle su preneli akupunkturu u svoju zemlju. U poslednjih hiljadu godina akupunktura se u Japanu neprekidno razvijala kao metoda lečenja sve do današnjih dana. Savremeni Japan, osim jako razvijene zapadne klasične medicine, ima najrazvijeniju i tehnički najdoteraniju akupunkturu u svetu. Iz stare Kine akupunkturu su prihvatile i druge susedne zemlje Dalekog istoka.

U dinastijama Sui i Tang (581 n.e.- 907 n.e.), akupunktura je postala specijalizovana medicinska grana.

Posle proglašenja nove Kine 1949. akupunktura je poprimila veliki razvitak. Sada u svakoj bolnici kineske medicine funkcioniše po jedno odeljenje za akupunkturu, a ima više od 2000 takvih bolnica. AkupunKtura se primenjuje u kliničkoj praksi, a može biti primenjivana u svim sistemima čovekovog tela. U naučnom istraživanju akupunkture, stečen je veliki broj vrednosnih podataka o njenoj regulativnoj ulozi, smanjivanju bola i jačanju imunog sistema, stečeni su i vrednosni podaci u istraživanju čovekovih kanala u medicinskom pogledu, kao i veza između akutačaka i unutrašnjih organa.

Pronalazak Nedavne iskopine Otzi, mumije stare 5000 godina iskopane u Alpama pokazuju preko 50 tatua na telu koji odgovaraju akupunkturnim tačkama. Neki naučnici tvrde da se akupunktura primenjuje u Evroaziji od bronzanog doba. Pretpostavlja se da je Evropi postala poznata zahvaljujući trgovcima na putu svile.

Nakon pobede kulturne revolucije u 20. v. je došlo do otvaranja Kine prema Zapadu i stvorena je mogučnost da strani lekari upoznaju akupunkturu. Kineski predsjednik Mao Tze Dong organizovao je susrete tradicionalnih doktora s američkim, gdje su im demonstrirane operacije provođene uz anesteziju akupunkturom. Mnoge medicinske organizacije uputile su svoje članove u tu daleku zemlju da upoznaju novu tehniku.

Današnje studije tradicionalne medicine i akupunkture traju četiri godine i postoje školovani lekari isključivo za tradicionalnu medicinu. Danas u Kini ima oko 400.000 doktora specijalista za akupunkturu. Osim doktora, akupunkturom se bavi i nekoliko stotina hiljada medicinskog osoblja (tzv. bosonogi doktori) koji se upoznaju s osnovama akupunkture na kursevima koji traju po šest meseci.

Akupunktura u Evropi

U 16. veku, akupunktura je uvedena i u Evropi. Metoda je dobila ime od evropskih misionara koji su posetili Kinu krajem 16.veka i prvi doneli glas u Evropu o lečenju na kineski način. Već 1682.g. u Londonu je odbranjena prva disertacija iz područja akupunkture. Najzaslužniji Evropljanin je George Soulie de Morant, diplomata koji se posvetio proučavanju akupunkture i kog su Kinezi proglasili "lekarom učiteljem". Zahvaljujući njemu, 1946.g. je osnovano međunarodno društvo za akupunkturu sa sedištem u Parizu.

U pitanju je primena drevne medicine na najmoderniji način i pod strogo sterilnim uslovima, ili u vidu nekih novih sličnih metoda, kao što su laseroakupunktura, pizoelektrična akupunktura, mikrotalasna, aromapunktura i njene raznovrsne modifikacije.

SRBIJA

Akupunktura je kod nas prihvaćena, od sredine osamdesetih, kao medicinski postupak u referentnim medicinskim ustanovama, kao što su Vojnomedicinska akademija, Reumatološki institut, bolnički centar Bežanijska kosa kao i u mnogobrojnim banjskim lečilištima i ustanovama gde se obavljaju fizikalne terapije.