.

Dok telesna akupunktura koristi dijagnozu pomoću pulsa i jezika, aurikularna dijagnoza otkriva i najmanje probleme na telu posmatranjem delova uva koji su izmenjene boje, osetljivi, ljušte se ili imaju povećanu provodljivost kože. Kod ušne akupunkture postoji tačan raspored tačaka baziran na konceptu okrenutog fetusa. Glava je locirana na dnu uva, stopala na vrhu, a telo između.

Uvo je samostalni mikro sastav koji deluje na čitavo telo.

Akupunktura uva predstavlja sastavni deo tradicionalne kineske medicine. Za ovu metodu lečenja znali su i stari Persijanci, Egipćani i Grci. Njena primena u Evropi počinje pedestih godina.

Otac aurikuloakupunkture je francuski lekar Paul Nogier. Pedesetih godina prošlog veka bezuspešno je lečio jednog čoveka od išijasa, a onda je on prestao da dolazi. Kada ga je sreo na ulici, začudio se da hoda bez problema. Otkrio je da mu je pomoglo paljenje ušne školjke, koje je obavio tzv. narodni lekar. Nogier je proučavao istoriju lečenja preko ušne školjke i otkrio da su i stari Egipćani palili pa i rezali ušne školjke, da je tu metodu podržavao i otac naše medicine Hipokrat, i da su se u 18. veku jake zubobolje ublažavale punktiranjem ušne školjke. Proučavajući oblik uva, Nogier je otkrio da podseća na matericu sa detetom spremnim da izađe na glavu pa je, prema onome gde je koji deo tela „deteta“ bio, počeo da stvara prvu mapu ušne škojlke. Ubrzo ju je objavio u Francuskoj i u Nemačkoj, a kad je došla do Kine podstakla je Kineze da naprave svoju mapu, ali unoseći tačke povezane sa funkcijama pojedinih organa.

Savremena akupunktura

Evropska aurikularna akupunktura se razvijala na osnovu embriogeneze i činjenice da ušnu školjku inervišu četiri velika moždana živca (V, VII, IX, X). A otkako je tzv. funkcionalnom magnetskom rezonancom (fMR), moguće pratiti funkcionisanje pojedinih organa, izvedeni su precizni eksperimenti i utvrđena je tačna mapa tačaka na povezanih sa određenim centrima u mozgu.

Ušna akupunktura se koristi za tretiranje širokog spektra kliničkih poremećaja koji uključuju glavobolje, hroničnu bol u leđima, povišeni krvni pritisak, alergije, stresna stanja, odvikavanje od pušenja, nesanicu, mršavljenje.

Primenjuje se i kod tzv. lečenja zdravog, tretmanima u proleće i jesen koji podižu imunitet, i tako smanjuju mogućnost obolevanja. I telesna i ušna akupunktura mogu se koristiti za ublažavanje bolova ili različitih patoloških stanja organizma upotrebom akupresurne masaže, akupresure, magneta, akupunkturnih igala, elektroakupunkture i laserske stimulacije.

Nasuprot telesnoj akupunkturi, ubadanje iglica u ušnu školjku može izazvati osećaj bola, topline, težine, a uvo može postati crveno i osetljivo. Ali, treba naglasiti da je ova reakcija privremena.

I telesna i ušna akupunktura mogu se koristiti za ublažavanje bolova ili različitih patoloških stanja organizma upotrebom akupresurne masaže, akupresure, magneta, prosa, akupunkturnih igala, elektroakupunkture i laserske stimulacije.

Ušna akupunktura se koristi za tretiranje širokog spektra kliničkih poremećaja koji uključuju glavobolje, hroničnu bol u leđima, povišeni krvni pritisak, alergije, stresna stanja, odvikavanje od pušenja, nesanicu, mršavljenje .

Terapija ušnom akupunkturom sprovodi se na dva načina:

Prvi način: zabadanjem iglica u određene tačke na ušnoj školjki, s tim da se iglice ostavljaju 30 minuta; preporučuje se provoditi tretman svaki drugi dan (akutni slučajevi 5-10 tretmana, a hronični 10-20).

Drugi način: je postavljanje tzv. Intradermalnih - trajnih iglica, koje pacijent stalno nosi i može sam da ih stimuliše, a menjaju se svakih sedam dana.

Kontraindikacije i eventualne komplikacije:

• ne tretirati određene tačke kod trudnica

• ne tretirati pacijenta pod uticajem alkohola.

• nakon tretmana neki pacijenti (iako vrlo rijetko) mogu imati vrtoglavice, biti pospani, te trebaju leći neko vrijeme

Ušna akupunktura je ekonomičnija i lakša za primenu, jer ne zahteva skidanje pacijenta, kao što je to slučaj s telesnom akupunkturom. Uvo je lako pristupačno za postavljanje dijagnoze i za tretman dok je pacijent u sedećem ili ležećem položaju.